UKRAJINA SE SPREMA DA ZADA BRUTALAN UDARAC RUSIJI: Sve više se spominje plan "Tepih" koji nosi mnogo rizika sa sobom (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Stručnjaci ocenjuju da bi Kijev mogao ozbiljno da parališe moskovsko vazdušno čvorište
- Rusija razmatra stroži plan "Tepih" koji bi mogao da stvori dodatne probleme
Suočeni sa pretnjom ukrajinskih dronova, moskovski aerodromi sve češće obustavljaju saobraćaj. Postavlja se pitanje da li će Rusijadugoročno moći da održava redovan avio-saobraćaj.
Mesecima se, zbog napada ukrajinskih dronova, beleže sve češći operativni poremećaji na moskovskim aerodromima. Kako je izvestio nezavisni ruski istraživački medij u egzilu "Agentstvo", aerodromi Domodedovo, Šeremetjevo, Žukovski i Vnukovo tokom oktobra gotovo svakodnevno su morali da obustavljaju saobraćaj. Pojedinih dana bili su zatvoreni i do devet sati.
Početkom septembra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenskinajavio je nameru da zatvori ruski vazdušni prostor.
- Danas želimo da upozorimo sve avio-kompanije koje koriste ruski vazdušni prostor, sve osiguravajuće kuće i sve koji nastavljaju da koriste glavne ruske aerodrome: ruski vazdušni prostor postaje potpuno nebezbedan - poručio je Zelenski.
Sledećeg dana Kijev je o tome obavestio Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva (ICAO). Ukrajinski vazdušni prostor inače je zatvoren od početkarata u Ukrajini, u februaru 2022. godine.
Može li Ukrajina da parališe moskovske aerodrome?
Takozvani plan "Tepih", poseban protokol ruske Federalne agencije za vazdušni saobraćaj (Rosavijacija) za hitne bezbednosne situacije, predviđa trenutno zatvaranje vazdušnog prostora iznad određenog regiona ili aerodroma. Nakon njegovog aktiviranja uvode se stroga ograničenja za celokupan vazdušni saobraćaj.
Plan se aktivira kada letelica neovlašćeno uđe u ruski vazdušni prostor, kada se upotrebi oružje ili kada se u vazduhu pojave neidentifikovani objekti.
- Ako postoji vojna pretnja, određeni deo vazdušnog prostora se zatvara i aktivira se plan "Tepih". U osnovi, svaki dron predstavlja vojnu pretnju - rekao je za Dojče vele (DW) stručnjak za vazduhoplovstvo, Aleksandar Lanecki.
On podseća da su jemenski pobunjenici Hutiuspeli ozbiljno da poremete funkcionisanje Saudijske Arabije.
- Mislim da su ukrajinske vojne sposobnosti daleko veće od onih kojima raspolažu Huti - kaže Lanecki.
Prema njegovom mišljenju, u slučaju dalje eskalacije rata Ukrajina bi mogla ne samo masovno da ometa, već i potpuno da parališe moskovsko vazdušno saobraćajno čvorište.
Sličan stav zastupa i nezavisni vojni analitičar Jan Matvejev. Iako se najava Zelenskog o potpunom zatvaranju ruskih aerodroma još nije ostvarila, ukrajinske oružane snage, smatra on, i dalje slede tu strategiju.
- Za zatvaranje vazdušnog prostora i aktiviranje plana "Tepih" dovoljni su relativno jednostavni dronovi, koji ne moraju da nose bojevu glavu niti da imaju veliki domet - kaže Matvejev.
Ukrajinska industrija dnevno proizvodi desetine, pa čak i stotine borbenih dronova velikog dometa. Zbog toga, smatra on, Kijev verovatno raspolaže resursima potrebnim za ozbiljno ometanje rada ruskih aerodroma.
Novinar Sajmon Šuster iz američkog časopisa "The Atlantic" napisao je 15. oktobra, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, da je ukrajinska operacija usmerena na onesposobljavanje ruskog vazdušnog prostora "tek na početku".
Može li Rusija da ukloni pretnju?
Vojni analitičar Matvejev ističe da ruska protivvazdušna odbrana nije potpuno efikasna protiv ukrajinskih dronova koji prodiru na područje glavnog grada.
- Kada bi mogli sve da ih obore, već bi to učinili - kaže on.
Prema njegovim rečima, kada bi ruske oružane snage imale dodatne raspoložive resurse za jačanje protivvazdušne odbrane, oni bi već bili raspoređeni.
Stručnjak za vazduhoplovstvo Lanecki ne isključuje mogućnost da Rusija snizi prag za aktiviranje plana "Tepih". Međutim, upozorava da bi takva odluka donela dodatne rizike.
Prema njegovom mišljenju, time bi se povećala mogućnost ponavljanja nesreće poput one koja je zadesila avion azerbejdžanske kompanije AZAL.
Smatra se da je taj avion u decembru 2024. godine slučajno pogođen ruskom raketom zemlja-vazduh, koja je bila raspoređena radi odbrane od dronova.
Koji su rizici za civilno vazduhoplovstvo?
Matvejev upozorava i na opasnost da protivvazdušna odbrana zameni civilni avion za vojni cilj. Prema njegovim rečima, nakon obaranja aviona AZAL krajem 2024. godine u ruskom sistemu protivvazdušne odbrane zapravo se nije mnogo toga promenilo.
Sredinom oktobra ove godine ostaci jednog drona pali su na područje aerodroma u Sočiju, na obali Crnog mora. S druge strane, ruske snage takođe napadaju ukrajinske aerodrome. Zelenski je početkom septembra potvrdio napade na aerodrome u Kijevu i Borispilju, u blizini ukrajinske prestonice.
Šta je sa stranim avio-kompanijama?
Da li će strane avio-kompanije obustaviti letove prema Rusiji zavisi od tri faktora, kaže Lanecki: stvarne vojne pretnje, nivoa potražnje i troškova osiguranja.
Upravo bi osiguranje moglo da postane najveći problem. Prema njegovim rečima, osiguravajuće kuće mogle bi da procene da su rizici toliko visoki da značajno povećaju premije osiguranja za letove prema Rusiji. To bi dovelo do naglog rasta cena avionskih karata.
Konkurencija na ruskom tržištu već je oslabljena jer brojne strane avio-kompanije više ne posluju u Rusiji. Zbog toga je povećana potražnja za letovima koje nude preostali strani prevoznici.
- Da li će ostati ili otići zavisi od cene koju će morati da plate za preuzimanje stvarnog rizika - zaključuje Lanecki.